СРПСКА ПРАВОСЛАВНА
ЦРКВЕНА ОПШТИНА И ПАРОХИЈА УЛМ
Заштитници парохије
Српска православна црквена општина и парохија Улм је основана од стране Епархијског управног одбора, Епархије средњоевропске на свом редовном заседању у манастиру Пресвете Богородице у Хилдесхајму 08. марта 2003. године. До оснивања, парохија је физички припадала парохији штутгартској, тада парохији за Баден-Виртенберг. Свештеник Слободан Миљевић је прву службу одслужио у Улму 11. новембра 1983. године.
Први свештеник од оснивања, који је опслуживао парохију улмску из Штутгарта је био јереј Маринко Радмило, који је поред Улма служио у Хајденхајму и Ридлингену.
Садашњи парох јереј Љубомир Зорица је постављен одлуком Његовог Преосвештенства Епископа средњоевропског Господина Константина на парохију 01. септембра 2004. године.
Према парохијској евиденцији број православних Срба у парохији износи негде око 3000 душа. Парохијска картотека има 550 адреса. Број оних с којима свештеник има редован контакт је свега 150 домова.
Црквена општина и парохија улмска обухвата следеће Немачке општине :
Улм, Нови Улм, Хајденхајм, Ален, Ридлинген, Биберах.
Свештеник редовно служи у Улму, Хајденхајму и Ридлингену.
Црквене славе у парохији:
Улм – Свети Бесребреници Козма и Дамјан – 14. новембар
Хајденхајм – Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан – 20. јануар
Ридлинген – Свети великомученик Димитрије – Митровдан – 08. новембар
КОЗМА И ДАМЈАН
Десило се да се нека жена, Пеладија, разболела од тешке болести, која је прикована за кревет већ неколико година, и кад не могаше наћи јој лека, позва она Козму и Дамјана да је излече, што они радо учинише. Када је хтела да им плати они одбише, јер њихова плата је слава Богу, али жена је била упорна те даде заклетву Светом Дамјану, Светом Тројицом, да прими од ње дар - три јајета, што он и учини не могавши то одбити не због плате, него због заклетве. Сазнавши за то, његов брат Козма, ожалости се те остави завештање да их, када умру он и његов брат, не сахране једног поред другог, јер прекрши завет њихов од Бога дат. Дође време и свети Козма се први представи Богу, а недуго за њим и свети Дамјан. Људи су били у недоумици где да их сахране, али у том часу по Божијем промислу, проговори камила, коју су њих двојица исцелили, људским гласом, да се не двоуме, већ да Дамјана сахране поред брата му Козме, јер он не прими она три јајета ради награде, већ ради имена Божијег. Тако њихове мошти беху заједнјички положене у месту Фереман.
Свој живот скончаше побожно и у миру, прославивши се многим чудима, као усрдни посредници и исцелитељи наших душевних и телесних болести, како за живота, тако и после смрти. Јер они исцељују и помажу свакоме ко их призове у помоћ, у болести и невољама и у данашње време.
Под утицајем традиционалног уважавања лекарског позива, познатог још из антике, поштовање светих врача Козме и Дамјана било је распрострањено у хришћанском свету од најранијих времена. Већ у V веку посвећиване су им цркве и предузимана поклоничка путовања на њихов гроб у месту Фереман у Месопотамији.
Култ двојице светих врачева посебно је ојачао после чудотворног оздрављења цара Јустинијана, за које се веровало да је њихово дело. Из Цариграда култ светог Козме и Дамјана распростире се до Рима, у коме им је почетком VI века саграђена монументална базилика, и даље на Запад, где ће двојица светих лекара вековима бити заштитници бројних медицинских, посебно хируршких удружења, болница и појединих угледних породица.
Најстарије ликовне представе светог Козме и Дамјана потичу с почетка V века. Временом се усталио и њихов иконографски тип: средовечни, краће косе и браде, одевени су у дуге хаљине и огртач, а у рукама држе атрибуте свога позива (лекарски инструменти, кутије за лекове, бочице). У зидном сликарству поједине сцене из житија светитеља, превасходно чудесна исцељења, приказане су у костурској цркви Светих бесребреника (XII в.), Митрополији у Мистри (прва четвртина XIV в.), и у минијатурном сликарству рукописа из светогорског манастира Пантелејмона.
Циклус посвећен животу и чудима светитеља најчешће се представљао на житијним иконама, а од XVIII века и на графичким листовима. Најстарије очуване житијне иконе светог Козме и Дамјана налазе се у музејима у Касторији (крај XII - почетак XIII в.) и Волгоди (крај XIV – почетак XV в.), док су нешто млађи примерци у музеју пољског града Санока (XV – XVI в.) и у колекцији Хеленског института у Венецији (XVII в.). Посебно је занимљива житијна икона светитеља из Пећке Патријаршије (1673/74), дело српског сликара Радула, која са својих шеснаест композиција чини најопсежнији сачувани циклус, посвећен светим врачима у источнохришћанском сликарству.
Свети врачи се у народу празнују два пута годишње (1/14 јула и 1/14 новембра). Сматра се да су браћа Козма и Дамјан као видари лечили народ бесплатно. Због тога се и летњи и јесени Свети врачи строго празнују с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током целе године. Празник се поштује и као заштита од грома. Болесници су се заветовали светим врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико одзраве. Свети врачи су крсно име појединих породица и заветни дани појединих места.
Тропар (Глас 8):
Свети бесребреници и чудотворци, Козмо и Дамјане,
исцелите болести наше, забадава сте добили,забадава дарујте нам.
почетак