Свети апостоли Петар и Павле - Петровдан
Свети апостол Петар - Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти су Христос, Син Бога живога" (Мт 16, 16).
Света Литургија на празник светих апостола Петра и Павла у Улму почиње у 10.00 сати.
Ученици Веронауке из Јужне Немачке посетили Бањалучку епархију
Ученици Веронауке из Јужне Немачке предвођени свештеницима из поменутог намесништва у периоду од 23. до 27. маја текуће године посетили су епархију Бањалучку и том приликом обишли неколико светиња које се налазе у овој епархији.
Слике са путовања можете овде погледати.
Слике са путовања можете овде погледати.
Црква
Браћо! По завештању Спаситељевом испитајмо знаке времена, за чије је непознавање Господ оптужио фарисеје (Мт. 16,3). Обратимо посебну пажњу на поуку Спаситеља, Који је Њему савременим Јеврејима говорио: Још је мало времена светлост са вама; идите док светлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде. Док светлост имате верујте у светлост, да будете синови светлости (Јн. 12,35-36).
Са вером ћемо се бавити читањем књига које су написали свети угодници Божији, црпећи из њих просвећеност и живот душе.Душа је бесмртна
Ово што следи може бити ваљан доказ против оних који се још држе безстидности и безсловесности.
Дакле, како то да човек, иако у смртноме телу, размишља о бесмртности, и често за себе изабира смрт ради стицања врлине? Или како то да човек, имајући привремено тело, машта о ономе што је вечно, па ово прво као какву сметњу презире, а за оним другим жуди? Наиме, тело неће на такав начин мислити о себи, нити је у стању да размишља о нечему изван себе самога, јер је оно смртно и привремено; према томе, мора постојати нешто друго што размишља о стварима које су супротне и које су противне природи тела.
Зашто жене не треба да иду на Свету Гору?
... и не треба да размишљају о томе не само сада, него и у све веке векова.
Кад бих рекла да нисам радознала и да не сањам Хиландар, да не желим да видим место где је душа нашег народа, лагала бих.
Кад бих рекла да нисам радознала и да не сањам Хиландар, да не желим да видим место где је душа нашег народа, лагала бих.
Желим да се поклоним и помолим пред иконом Пресвете Мaјчице, Богородице Тројеручице, али не на Светој Гори. Доћи ће она у Србију (на кратко, али ће доћи).
На Свету Гору Богородица гледа, она је врт Њен. И како да онда поред Ње, нека друга жена ступи на то свето тло.
Рођење Светог Јована Претече - Ивањдан
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Ево великог Празника, ево Празника Највећег човека у роду људском, јер данас празнујемо рођење Светога Претече. Човека - али више Пророка, више Анђела, више Монаха, више Апостола, више Еванђелиста. Све је он то у себи имао, зато је Спаситељ и изрекао највећу похвалу о њему, да је он „Највећи између рођених од жена", Највећи између рођених од жена (Лк. 7,28) . Замислите такву похвалу!
Света Литургија на Ивањдан у Улму почиње у 10:00 сати
Подела сведочанстава и Благодарење у Улму - најава
Ученицима који су редовно похађали Православну веронауку и Српски језик при нашем храму у Улму, годишња сведочанства ће бити подељена 04. јула текуће године, после Свете Литургије која почиње у 10:00 сати.
Истог дана ћемо обавити и „Благодарење“ (молитва), за успешан завршетак школске године. Свим ученицима желимо успешан заршетак школске 2009/10.
Гатање, врачање
Сви облици гатања, врачања, бајања и сличних појава, као и магија и сујеверје у целини, оснивају се на вери, како код старих народа тако и данас, да се на тај начин може вршити контрола над природним силама, усмеравајући их ка испуњењу неког жељног циља. Та (не)дела врше људи (више жене) са личним способностима да се наметну (чаробњак, врачар, маг итд), који познају неке магијске формуле и призивања, а које прате извесним покретима или магијским радњама.
Видовдан – дан поноса и туге
Хришћанство је крстоносна и стардална вјера, али вјера која човјека узноси "од земље ка небу и од смрти ка животу". Она је и вјера "наших праотаца, витезова и светаца". Тој вјери нас је Христос научио, апостоли је раширили, а светитељи, мученици и светитељи посвједочили. Та вјера усађена је у срца милиона хришћана, и она нас носи кроз овај свијет у коме нас "Господ гледа, гдје брат брату мира не да". Том вјером су били испуњени и наши преци, којих се на Видовдан нарочито сјећамо и помен им вршимо.
Видовданска академија
У недељу 27. јуна текуће године, после Свете Литургије у нашем храму у Улму одржаће се „Видовданска академија“. На академији, која се у нашој парохији и црквеној општини организује по први пут, учествоваће деца која похађају наставу Православне веронауке и Српског језика при нашем храму.
Стога Вас позивамо да у што већем броју присуствујете овој свечаности и дате подршку деци која ће се потрудити да нас бар на кратко, подсете на Косовску битку и Видовдан.
Житије Светог Кнеза Лазара - Видовдан
Лазар Хребељановић је највероватније рођен 1329. године у Прилепцу код Новог Брда. Тај град је добио његов отац Прибац Хребељановић од краља Душана Немањића као награду за службу на његовом двору. Историја за сада не зна како се звала мајка Лазара Хребељановића. Не зна се такође ни колико је тачно браће и сестара имао.
На празник Видовдан Света Литургијау Улму почиње у 10:00 сати
Прота Никола Беговић – српски полихистор
У културној историји српског народа, прота Никола Беговић (1821-1895) спада међу оне изузетно плодне писце из свештеничког сталежа, који су бирали занимљиву, увек актуелну тематику и при том неговали особени језички израз. У ширим круговима је познат као аутор класичног етнографског остварења Живот и обичаји Срба граничара, које је репринтовано у чувеној едицији Просвете „Баштина”.
Господ тражи градитеље
Почетком октобра, група лекара и сарадника Православног пастирско-саветодавног центра, предвођена протом Петром Лукићем и о. Србољубом Булићем, доживела је радост обиласка наших манастира у Србији и Републици Српској. Ови духовни посленици, којима је поверена мисија помоћи душама људи, о којима брину већ више од 11 година, чине оно мало али истрајно Христово стадо и градитеље које, по речима Св. владике Николаја, Господ тражи. На овом поклоничком путовању, под сводовима неких од најлепших православних храмова, дешавали су се дирљиви сусрети са нашом браћом, монаштвом и верним народом, који по мери своје љубави према ближњима вишеструко потврђују и своју љубав према Богу.
Господ даје по срцу
Молећи се Господу, Мајци Божијој или Светима, свагда имај на уму да Господ даје по срцу (даће ти Господ по срцу твојему, Пс. 19, 5), какво је срце, такав је и дар; ако се молиш са вером, искрено, свим срцем, нелицемерно, тада саобразно твојој вери, степену топлине твога срца, даће ти се дар од Господа. И обрнуто, што је хладније твоје срце, што је оно маловерније, неискреније, бескориснија је и твоја молитва, осим тога, она још више разгневљује Господа, Који јесте Дух и иште Себи оне који се клањају у духу и истини (Јн. 4, 24-23). Зато, ако призиваш Господа, Мајку Божију, Анђеле или Светитеље – призивај их свим срцем, ако се молиш за некога од живих или умрлих – моли се за њих свим срцем, изговарајући њихова имена са срдачном топлином; молиш ли за себе или неког другог добијање било каквих духовних дарова, или за избављење своје или ближњег из некакве невоље или од грехова и страсти, лоших навика – моли се за то од свег срца, желећи свим срцем за себе и другога тражено добро, имајући чврсту намеру да се обновиш, или желећи да се неко други ослободи греха, страсти и грешних навика и добићеш од Господа дар по срцу твоме.
Ђаво и наша плот труде се да спрече молитву
Од преблагог и дарежљивог Бога могу да се добију молитвом вере сва духовна и неопходна материјална блага, само када би жеља за тим била искрена и молитва ватрена. И какве нам молитве Црква ставља у уста! Онакве каквима је могуће приволети Господа на сваку милост према нама, на сваки добри дар. Враг, знајући благост Божију и снагу молитве, на све начине се труди да нас одврати од молитве или за време молитве расејава наш ум, задржава нас разним страстима и пристрашћима житејским или журбом, смутњом и другим.
Свети мученик Јустин Философ
Свети мученик Јустин Философ био је Јелин, рођен у Сихему 105. године. Тражио је мудрост код фолософа, али му је старац Трифон објаснио да људи не могу знати истину о Богу док им је Бог не открије, а Он је то урадио у књигама Светог Писма. Јустин прочита Свето Писмо и поста убеђени хришћанин, али није хтео да се крсти док се не увери у лажи оптужби против хришћана. У Риму је видио мученичку кончину Светих Птоломеја и Лукијана, и написао је апологију (одбрану) хришћана и њиховог учења и предао је цару Антонину, који обустави гоњење. Када наста гоњење под Марком Аврелијом, он написа другу апологију, али неки нечасни философ Крискент, циник, оптужи га да је хришћанин и он допаде тамнице где га је Крискент и отровао 166. године. Данас се у Цркви Христовој молитвено прослављају и Свети мученици Јустин, Харитон, Харита, Евелпист, Јеракс, Пеон, Валеријан и Јуст. Преподобни Агапит Печерски.
Преподобни Никита Исповедник
Још у младости се одрекао света и предао монашком подвигу. Просијавши врлином као сунце, би узвишен на архијерејски престо у Халкидону. Као архијереј, нарочио је био милостив према беднима: хранио је гладне, одевао наге, примао је и збрињавао путнике, био је отац сирочићима, заштитник удовицама и спасилац онима којима је чињена неправда. А када је цар Лав Јерменин устао против икона, Свети Никита је устао у њихову одбрану, показавши се правим исповедником Христовим. Објашњавао је људима значај икона и изобличавао неправилне догмате, па и самога цара. Зато је унижаван и бацан у тамницу. Најзад је протеран у изгнанство где је и душу своју предао Господу. Мошти Светог Никите су чудотворне. Прослава празника Преподобног Јустина Ћелијског
Најважније и најблагодатније дело Светог Архијерејског Сабора наше Свете Цркве на овогодишњем заседању била је канонизација архимандрита, оца Јустина Поповића (1894-1979) из манастира Ћелије код Ваљева и оца Симеона Поповића (1840-1941) из манастира Дајбабе код Подгорице, односно уношење њихових имена у диптихе светих Православне Цркве. Њиховим прослављењем (свечаним проглашењем за угоднике Божије), на саборној Светој Архијерејској Литургији у Храму Светог Саве на Врачару 2. маја 2010. године, потврђено је њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Божијем не само у оквирима Српске Православне Цркве него и у оквирима васељенскога Православља. По одлуци Сабора, литургијски спомен преподобног Јустина Ћелијскога славиће се 1/14. јуна сваке године.
Треба ли нам баш све што имамо?
Велики је животни успех имати меру у свему и знати поставити себи границе у односу са другим. Тако на најбољи могући начин видимо себе и свој живот и спремни смо да остваримо добру комуникацију са свима.
Све осим овога је трагично лутање по сопственој саможивости, где нас изговарање о туђем злонамерију и злоделу само још више низводи у безнађе и бесмисао. Једноставно, треба упознати себе и осмислити свој живот добрим путем и разумним мерама.
Млади као шанса и изазов за Цркву
Данашња омладина клања се раскоши, имају рђаве манире и ни на који начин не уважавају ауторитете, не показују поштовање према старијима, беспосличе и непрестано сплеткаре. Све време се свађају са родитељима, непрестано се уплићу у разговоре и привлаче на себе пажњу, халапљиви су и тиранишу своје учитеље... Да ли су ово редови из неке савремене новинске публикације чија је тема Куда иде данашња омладина? Не. Ове речи је, пре много векова, изговорио Сократ...
Свети Јефрем Сирин о посту
Заволи сиромаштво Христово како би тамо богат постао Божанством Христовим. Заволи пост најдивнији - дјело веома поштовано и богоугодно. Пост је кочија што узноси на небо. Пост рађа пророке, законодавцима мудрост даје. Пост је души одбрана добра, тијелу поуздани сустанар. Пост је оружје одважнима, школа подвижницима. Пост одбија искушења, он блиста на подвигу побожном. Пост је одважност у биткама. Пост је кротио силу огњену.
Свети цар Константин и царица Јелена
Данас, 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару, наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену. Овим светитељима посвећен је велики број храмова у нашој Цркви. Поменућемо - Вождовачку цркву у Београду, цркву Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу која је пред две године уочи славе оскрнављена од стране албанских екстремиста, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, у Ивањици, у Стекеровцима код Гламоча, у Томини код Санског Моста... Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка - света царица Јелена, у четвртом веку.
Пост - промјена философије живота
Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. То и значи и пралик. Дакле створен је са лика, по лику - икони, али и по обличију - прилици. "Прилик" је нешто што иде ка Лику.
Молитва пред иконом
Прекрасна је и богољубива навика код хришћана да имају икону Спаситеља и да Му се моле. То је потреба за којом вапије наша душа. Сам Господ са љубављу, Њему својственом, жели да се уобличи у нама, како каже апостол: Дечице моја, коју опет са муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама (Гал. 4, 19); или: Да се Христос усели вјером у срца ваша (Еф. 3, 17); али како да уобличим у срцу Христа ако га унапред не изобразим себи чувствено и не представим Га пред својим очима? – И ето, имамо иконе Спаситеља, Мајке Божије и друге.
Силазак Светог Духа на апостоле – Духови
Педесети дан после Васкрса Господа нашега Исуса Христа, десети дан после Спасовдана, наша Црква слави Духове или Свету Тројицу. На тај дан апостоли су се сви заједно окупили на једном месту. Одједном је настала хука са неба која је испунила кућу у којој су седели.
Педесети дан после Васкрса Господа нашега Исуса Христа, десети дан после Спасовдана, наша Црква слави Духове или Свету Тројицу. На тај дан апостоли су се сви заједно окупили на једном месту. Одједном је настала хука са неба која је испунила кућу у којој су седели.
Богослужење о Духовима у Улму:
23. мај ДУХОВИ - Света Литургија у 10:00 сати
24. мај Духовски понедељак - Света Литургија у 10:00 сати
25. мај. Духовски уторак - Света Литургија у 10:00 сати
23. мај ДУХОВИ - Света Литургија у 10:00 сати
24. мај Духовски понедељак - Света Литургија у 10:00 сати
25. мај. Духовски уторак - Света Литургија у 10:00 сати
Задушнице
Задушнице су дан кад се сећамо наших покојника, и за њихове душе се молимо. Задушнице су дан за душе преминулих. Наша Црква је прописала посебне дане, Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа у Господу уснулих. Зимске задушнице су у суботу, пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње задушнице, михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, митровске задушнице у суботу пред Митровдан. Тог дана се посећују и уређују гробови наших драгих, обавља се парастос или помен, освећује се жито, свештеник прекађује и прелива вином гроб, пале се свеће за покој душа, а ако су нам сродници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, онда се у цркви служи помен.
Света заупокојена Литургија почиње у 10.00 сати.
Вазнесење Господње - Спасовдан
Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.
Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице?
Света Литургија на празник Вазнесења Господњег почиње у 10:00 сати
Света Литургија на празник Вазнесења Господњег почиње у 10:00 сати
Свети Василије Острошки
Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово поље у Херцеговини, у Републици Српској. Када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице и ту се замонашио. Као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.
Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у Православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој опасни подвижнички живот, уз много топле молитве и бриге за своје вернике.
Упокојио се у Господу 1671. године, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцелења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројчина дне одржава велики народни сабор.
Српска православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја, по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).
Света Литургија на празник светог Василија Острошког почиње у 10:00 сати
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора
У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 26. априла до 5. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.
Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј и извршен призив Светога Духа за благословен и благопоучан рад Сабора. Затим је Његова Светост Патријарх, као Председник Сабора, у свом уводном обраћању Сабору обновио молитвено сећање наше Цркве на личност и духовне заслуге свога блаженопочившега претходника, патријарха Павла, и указао на важност одговорног решавања постојећих питања у духу светих канона и вековне црквене праксе.
Свети Великомученик Георгије – Витез Бога Живога
Богозарних свјетилника и богодоличних свједока Христових бивало је кроз читаву историју Цркве, у свим њеним нараштајима. Они су оно свето сјеме, посијано Божијом руком, свештена „садница Очева", која увијек изнова доноси правог плода, како показује и примјер једнога од њих, Великомученика и Витеза Бога Живога - Св. Георгија Побједоносца, међу Србима од миља радије називаног Св. Ђурђем или Ђорђем. То је онај дивни млади војвода, који је остао вјеран Господу своме до смрти принијевши Му на уздарје све што је имао - и имање своје и младост и сам живот свој, као што је и Господ на Голготи њему и свима нама принио на дар Себе Самога.
Света Литургија на Ђурђевдан почиње у 10:00 сати
Недеља Самарјанке
Спаситељ је у граду Самарјанке провео два дана. Тада су јој њени суграђани рекли: Сад не верујемо више због твога казивања јер сами... знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос (Јн. 4,42). И код свих је тако. Најпре се спољашњом речју људи призивају Господу, или, како је то сада код нас (православних) - путем рођења. Међутим, када на делу окуси шта је живот у Господу, човек се већ Господа држи због унутрашњег сједињења са Њим, а не због спољашње припадности хришћанској заједници. Сви који се рађају у хришћанским заједницама управо то треба да поставе себи за закон, тј. да се не ограничавају само спољашњим припадањем Господу, него да се побрину да се унутрашње са Њим сједине, како би затим стално у себи имати осведочење да стаје у истини. А шта је за то потребно? Потребно је у себи оваплотити Христову истину. Истина Христова је обнављање палога. И тако, обнови старог човека који се распада у лажљивим похотама, и обуци се у новог, сазданог по Богу, у правди и држању истине, па ћеш сам у себи знати да је Господ Исус Христос уистину Спаситељ не само света него и тебе лично.
Ванредно саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве
На свом поподневном заседању 29. априла текуће године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве једногласно је усвојио предлоге надлежних епархијских архијереја и унео у диптихе светих Православне Цркве имена блаженопочивших архимандрита Јустина Поповића, духовника манастира Ћелије код Ваљева (1894-1979), од сада преподобног Јустина Ћелијског, и Симеона Поповића, настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице (1854-1941), од сада преподобног Симеона Дајбабског.
Литургијски спомен преподобног Јустина славиће се 1. јуна по старом календару (14. јуна по новом календару), а спомен преподобног Симеона празноваће се 19. марта по старом календару (1. априла по новом календару).
Литургијски спомен преподобног Јустина славиће се 1. јуна по старом календару (14. јуна по новом календару), а спомен преподобног Симеона празноваће се 19. марта по старом календару (1. априла по новом календару).
Свечано прослављење новоканонизованих угодника Божјих биће извршено на саборној светој архијерејској Литургији у следећу недељу, 2. маја, у Храму Светога Саве на Врачару, са почетком у 9 часова.
Преподобни и богоносни Оци наши Јустине и Симеоне, молите Бога за нас!
Епископ бачки Иринеј
портпарол Светог Архијерејског Сабора
портпарол Светог Архијерејског Сабора
Човек и његов идентитет
Изгледа у први мах необично да класична психоанализа није познавала проблем идентитета. Тек је после 1930. године, Фројдов ученик Ото Фенихел указао да се појављује све већи број пацијената са неодређеним симптомима, код којих је очевидно да је у болесни психички процес увучено само њихово Ја. Значајни амерички психотерапеут Ерих Ериксон, у својој можда најбољој књизи Детињство и друштво, из 1950, (преведеној на дванаест језика), пише да је наше данашње бављење проблемом идентитета наступило онда када је овај идентитет постао проблематичан. Али шта је то уопште идентитет?
Пут ка спасењу
Узлажење ума ка Богу или тежња ка Њему остварује се у мери појачавања унутарњег делања. Оно у њему исклијава као семе и сазрева на њему као у плодној земљи. Чувајући зато то унутарње, да би брже побудио тежњу ка Богу, потребно је притом:
1) Умом се навићи па хођење пред Богом. Нека човек настоји непрестано да гледа Бога, као да му је са десне стране, и нека узлази до чувства да и њега гледа Бог. Навикавање на то представља - врата ка Богу, отворење Неба уму човековом.
2) Све чинити у славу Божијуи ни у чему, било споља било унутра у себи, не имати у виду ништа осим те Славе: Она треба да буде мера подухвата наших и да ставља на њих свој печат.
Како се у нама зачиње хришћански живот?
Разумевање времена и начина зачињања истинског хришћанског живота неопходно је ради сагледавања постојања или непостојања темеља тога живота у нама, и, у случају његовог непостојања, ради стицања знања о томе како се тај темељ може поставити, у оној мери у којој то од нас зависи.
Чињеница да се неко назива Хришћанином и да је члан Цркве Христове још није поуздан знак истинског живљења у Христу: "Неће сваки који Ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско" (Мт. 7, 21), и: "Нису сви Израиљци који су од Израиља" (Римљ. 9, 6). Може се човек убрајати у Хришћане, а не бити Хришћанин. То је свакоме познато.
Почело редовно заседање Светог архијерејског Сабора
Дана 26. априла 2010. године Светом Архијерејском Литургијом у београдској Саборној цркви којом началствује Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење свих Архијереја наше Свете Цркве започело је редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.
Недеља Раслабљеног
Четврта недеља после Пасхе назива се Недељом раслабљеног, јер се тада на Литургији спомиње и чита јеванђелска повеет о томе како је Господ исцелио раслабљенога, који је 38 година лежао у бањи Витезди код Овчијих врата у Јерусалиму. Овај, као и даљи догађаји, наредних недељних дана, сведоче нам о Божанској свемоћи Господа Исуса Христа и тиме у нама јачају веру у истину Његовог васкрсења. Осим тога, ови догађаји су се одиграли управо у периоду Педесетнице. Поредак недеље раслабљеног пева се још само у понедељак и уторак, јер се у среду слави нарочити празник - Преполовљење.
Четврта слава фолклора "Свети Николај српски" - Најава
Фолклорно друштво „Свети Николај српски“ из Улма који делује под окриљем Српске православне црквене општине и парохије улмске, прославиће ове године своју крсну славу дана 24. априла (субота) с почетком у 18:00 сати.
Слава ће се одржати у сали: Bürgerzentrum Eselsberg, Virchowstr. 4, 89075 Ulm-Eselsberg.
Управа фолклора на челу са председницом, госпођицом Горданом Станојевић, позива вас да вашим присуством увеличате славље.
ДОБРО ДОШЛИ !
Недеља Мироносица
Треће недеље после Пасхе, враћамо се корак уназад, према Христовом гробу. За време Страсне седмице Црква нас води кроз искуство Гроба и тајну смрти Богочовекове, учи нас библијском смислу ових догађаја – благословене суботе, седам дана стварања, одмора Божијег. На Недељу мироносица Црква слави „споредне“ личности, оне људе који су положили Исуса у гроб, да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости. То је храброст оних који делају далеко од очију света и који су непознати јавности.
У Јеванђељу по Матеју, које се чита на вечерњу Велике суботе (Матеј 26, 1-8), говори се о земљотресу и о камену који је са гроба Господњег померио Анђео. У одломку нам се каже да је анђео саопштио женама да је Гроб празан, да је Христос изашао из Гроба, а да печати на гробу нису били сломљени.
Парастос војницима - Најава
Парастос за војнике који су пострадали непосредно после Првог светског рата, а који су сахрањени у граду Улму, обавићемо после Свете Литургије, на Мали Васкрс (11. априла 2010. године) на улмском гробљу.
После парастоса, у црквеној сали ће бити припремљен ручак за покој душа војника.
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О ВАСКРСУ 2010. ГОДИНЕ
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О ВАСКРСУ 2010. ГОДИНЕ
ИРИНЕЈ
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ,
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ,
СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ –
СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА
НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА,
И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА,
УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ,
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ,
СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ –
СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА
НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА,
И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА,
УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
Богослужења у Улму:
ВАСКРС - Света Литургија у 10:00
Васкрсни понедељак - Света Литургија у 10:00 сати
Васкрсни уторак - Света Литургија у 10:00 сати
Благовести - Света Литургија у 10:00 сати
Велика субота
У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.
Богослужења у Улму на Велику суботу:
Света Литургија у 10:00 сати
Јутарње богослужење (опход око цркве) у 23:30 сати
Плаштаница
Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно после скидања са Крста. На плаштаници се налази представа скидања са Крста и полагања у гроб, а ту је и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована. Плаштаница се износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.
Велики петак
На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт - богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату - богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата - богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа - шестим часом, а скидање тела Христовог са крста - вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, шести, девети и зову се царски часови - јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима.
Вечерње богослужење у Улму на Велики петак почиње у 18:00 сати.
Велики четвртак
Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се иначе прославља као Велики Четвртак била Тајна вечера. Исус је тада установио Свету Тајну Причешћа уз речи: "Узмите, једите; ово је тело моје." и "Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова" (Мт. 26,26-28). Ове се речи могу чути на свакој Светој Литургији чији је централни део Свето Причешће.
Богослужења у Улму на Велики четвртак:
Света Литургија у 10:00 сати
Вечерње богослужење у 18:00 сати
Велика среда
Велика среда је среда Страсне (Страдалне) седмице. Богослужбене химне овога дана говоре ο жени грешници која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога (Лк. 7,36-50), а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило после. На Велику среду престаје се са служењем Пређеосвећене Литургије као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони.
У богослужбеним песмама које се овог дана поју у црквама на богослужењима поучно се пореди поступак покајане блуднице и ученика издајника. Служи се Велико повечерје (као и у уторак). Пре Литургије, уместо отпуста часова са изобразитељном, свештеник чита молитву: "Владико многомилостиви..." која се чита током Великог поста на крају Великог повечерја. Приликом читања ове молитве, сви присутни у храму чине метаније до земље. Затим свештеник моли од народа опроштај, као и на почетку Свете Четрдесетнице. Исто чине и сви присутни. На крају Литургије, код "Буди имја Господње.." последњи пут се чита молитва преподобног Јефрема Сирина са три земна поклона и по типику: "потпуно престају поклони који се чине у цркви". Овим се завршава све што је карактеристично за великопосно богослужење и почињу посебна богослужења, везана искључиво за страдања Господња ("страдална" или "страсна богослужења").
Света тајна Јелеосвећења - Најава
Као и сваке године на Велики уторак, тако и ове године 30. марта, служиће се у нашем храму Света Тајна Јелеосвећења – Свештање масла.
Ова Света Тајна се служи за телесно и духовно здравље свих православних хришћана. Стога вас позивамо, да тог дана у што већем броју присуствујете овом светом чину и помолите се за своје здравље, па да Господ наш Исус Христос помилује и спасе све нас од телесног и духовног робовања греху.
Неопходно је да се у цркву донесе уље и брашно које ће се у току Свете Тајне осветити и тако освећене верници ће их носити својим кућама.Света тајна Јелеосвећења почиње у 18.00 сати
Велики уторак
Велики уторак је уторак Страсне седмице; својом службом посвећеном јеванђелском казивању ο десет девојака, Црква учи Хришћане да буду увек спремни, попут пет мудрих девојака да Христа, небеског Женика, дочекају и сретну, не само целомудреношћу, већ и добрим делима (јелејем, који се спомиње у одељку који се чита тог дана на Пређеосвећеној Литургији), јер за спасење није довољна само девственост, већ и дела хришћанског милосрђа. Поред ове приче, читају се још и друге две: ο талантима и ο Страшном Суду. Песме за службу овога дана написали су Роман Слаткопевац, Косма Мајумски и Св. Андреј Критски.
Улазак Христов у Јерусалим - Цвети
Улазак Христов у Јерусалим - Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.
Лазарева субота - Врбица
Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.
Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбове гранчице. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.
Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену. У цркви добијају звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.
Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену. У цркви добијају звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.
Вечерње богослужење почиње у 18:00 сати
О смислу иконе
Икона ништа не представља, она јавља. Она је јављање Царства Христовог, јављање преображене, обожене твари, тог самог преображеног човечанства, које је својом личношћу јавио Христос. Због тога су најдревније иконе Цркве биле иконе Спаситеља, који је сишао са неба и који се очовечио ради нашега искупљења, и његове Мајке. Касније су почели да сликају апостоле, мученике који су такође собом јавили лик Христа. Квалитет иконе одређује се тиме у којој мери је она блиска Првообразу, у којој мери је она сагласна тој духовној реалности, о којој сведочи.
Шта мислимо под речју „Православан“?
Убрзо након што је учење Христово почело да се проповеда незнабошцима, следбеници Христа у Антиохији, почели су да се називају Хришћанима (Дела 11:26). Реч „Хришћанин“ означава оне, који носе ово име које је припадало Христу – припадало у смислу оданости Христу и Његовом Учењу.
Следбеници Христови радо су себе називали именом свог вољеног Учитеља и Господа; а непријатељи Христови, називали су Његове следбенике Хришћанима, преносећи на њих злу вољу и мржњу којом су дисали против Христа.
Пета недеља поста - глувна
Непрестано руководећи православне хришћане током Четрдесетнице ка освећујућим подвизима поста и покајања, Црква у богослужењу пете седмице теши и храбри оне који посте чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми „који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу". Умножавајући при крају посног попришта побуде ка неослабљеном богоугодном животу, Црква и у петој недељи наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост.
Господ испуњава наше молбе само ако ми имамо несумњиву веру
Ако хоћеш молитвом да измолиш за себе неко добро од Бога, тада се пре молитве припреми за несумњиву, јаку веру и предузми благовремено средства против сумње и неверја. Није добро ако твоје срце за време саме молитве клоне у вери и поколеба се у њој, тада и не помишљај да ћеш добити оно што си молио од Бога сумњајући, зато што си увредио Бога, а онима који Га вређају – Бог не даје Своје дарове! И све, рекао је Господ, што узиштете у молитви вјерујући, добићете (Мт. 21, 22), што значи: ако замолите са неверицом или са сумњом, нећете добити. Ако имате вјеру и не посумњате, још каже Он, можете и горе премештати (Мт. 21, 21).
Молитва пред иконом
Прекрасна је и богољубива навика код хришћана да имају икону Спаситеља и да Му се моле. То је потреба за којом вапије наша душа. Сам Господ са љубављу, Њему својственом, жели да се уобличи у нама, како каже апостол: Дечице моја, коју опет са муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама (Гал. 4, 19); или: Да се Христос усели вјером у срца ваша (Еф. 3, 17); али како да уобличим у срцу Христа ако га унапред не изобразим себи чувствено и не представим Га пред својим очима? – И ето, имамо иконе Спаситеља, Мајке Божије и друге. Љубав хришћана према њима, са жељом да увек носе њихове ликове у мислима и у срцу, сама наша природа чулнодуховна, изазвала је неопходност да се оне изобразе иконописањем и да се ставе на почасно место у кући, као у нашим срцима или у домовима наших душа; да им се да најпочасније место и да се поштују пре свега срдачним поклоњењем, а потом и телесним.
Молитва се темељи на вери
Молитва се темељи на вери: ја верујем да је Бог, пред којим изговарам своју молитву; Сведржитељ, који држи на длану сву творевину и који је дао разне врсте гласова створењима ради њиховог унутрашњег узајамног општења, а Сам нема потребу ни за каквим гласом; ја се надам да моја молитва долази до Њега, или боље рећи, право од срца прелази у Његове уши. Тако се и преписка сина са оцем или мајком, браћом и сестрама, оца са децом, пријатеља са пријатељем, који су удаљени једни од других, заснива такође на вери. Они су уверени да када пишу писма постоје и живе та лица, којима они пишу; надају се да ће писана реч доспети до њих, да ће да произведе у њиховој души, одговарајуће писму представе, мисли, осећања и они ће да одговоре на писмо сходно његовом садржају. Тако се ми и у животу руководимо, у много чему, вером и надом: тим више, ми у односу на духовни свет, треба да идемо, до краја времена, вером, а не гледањем (2. Кор. 5, 7).
Значење и суштина молитве
Каква је неизмерно велика част човечанству, што може да отвара своја уста пред Богом, да ступа с Њим у разговор, да моли Њега за своје потребе, да му благодари за доброчинства, да му славослови за неизрециву велелепоту Његову и да буде уверено да је та жртва благодарности и славословља угодна Богу, да се најбоље, духовне, молбе наше за спас наших душа увек испуне. Како је и у овом односу човек неизмерно уздигнут изнад свих створења, и чувствених и оних који имају душу. Ниједно створење није добило од Бога такву част, мада и она имају свој језик, којим изражавају потрбе своје природе, јер речено је да и птићи гавранова призивају Господа (Пс. 146, 9). Користићемо ту високу част ради тога да бисмо заслужили од Господа још веће почасти – вишњега звања. Тамо на небу је наша пуна слава, а овде су само њени почеци, који се јављају код верних хришћана.
Патријарх Павле: Да не будемо робови греха!
Две су слободе, браћо и сестре, и два ропства. Једно је слобода ова светска, овога света, а друга је слобода греха. Једно је, дакле, ропство у овом свету од људи злочинаца, и уопште од оних силника овога света, а друго је ропство од греха.
Сигурно је да смо ми и тела, да смо и земаљски, и треба нам слобода у овоме свету. Колико је за наш народ и за друге правдољубиве и истинољубиве народе, потребна слобода! Али ми смо и душе и за нас је потребна слобода од греха. Она прва слобода, као и живот, проћи ће и пролази. Али слобода греха, слобода праведника никада, и она нас уједињује са свима светима у Царству Небеском.
Водити рачуна дакле да не будемо робови греха. Ви знате и по себи и по другима какво је то ропство. Најмање, да тако кажем, страсти које добијемо - колико је то ропство! Узмите само пушача, пијаницу, да не говоримо о другим гресима, блуду и злочинима. Колико је то и какво робље!
Патријарх Српски Павле
Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998.
Рађање деце као начин за спасење мајки
... Али ће се спасти рађањем деце (1. Тим. 2,15)
Рађање деце је природна појава, захтев природе, оно што је заједничко за човека и животињу. Па, ипак, апостол Павле говори о жени да се она спасава рађањем деце, то јест да кроз рађање деце може да угоди Богу и да добије блаженство у будућем животу. Па због чега она добија такву награду, кад рађање деце само по себи, као дар природе, није ни врлина ни заслуга?
Патријарх Павле - О честом причешћивању верних
У Еванђељу читамо: "Ако не једете тела Сина Човечијег, ни пијете крви Његове, живота нећете имати у себи. Ко једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан" (Јн. 6, 53-55). Из ових речи Господњих јасно се види неопходност приступања Светом Причешћу, тако и корист од тога. Као што дете после рођења, да би остало у животу и расло, мора да се храни, тако бива и са хришђанином. Родивши се духовно у Светом Крштењу, у Тајни миропомазања добивши благодат за даље узрастање, ми свој духовни живот одражавамо божнском храном – Светим Причешћем.
Недеља четврта поста – средопосна
Историја о исцељењу месечара о коме данашње јеванђеље говори налази се још и код Матеја 17,14-21 и код Луке 9, 37-43. Но докле је код последње двојице исказана само суштина овога дога ђаја код Марка су изложене и све појединости. Месечара, о коме данашње Јеванђеље говори, излечио је Спаситељ одмах после свога силаска са Тавора, где се беше преобразио, па зато о овом догађају треба код Марка читати још од 14-тог стиха.
При тумачењу овога Јеванђеља нећемо говорити о Месечарима, јер се како о њима тако и о узетима (паралисанима) и беснима и уопште о злим духовима опширно говори при тумачењу Јеванђеља двадесет треће Недеље.
У суботу треће недеље Великога Поста, од давних времена, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога Поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесно је да се још једном присетимо места које Крст - као главни и узвишени символ Хришћанства - заузима у хришћанској вери.
Патријарх Павле о причешћивању жена
Још у III веку постављено је слично питање Светом Дионисију, епископу александријском († 265 г.), он је одговорио да жене у таквом стању, "ако су верне и побожне, неће се усудити нити да приступе Светој трапези, нити да приме Тело и Крв Христову", јер примајући Светињу треба да смо чисти и телом и душом. При том, он наводи пример крвоточне жене која се није усудила дотаћи тела Христовога, него само краја Његове одеће (Мт. 9, 20-22). У даљем разлагању Свети Дионисије каже да молити се, ма у ком стању да се ко налази, увек је дозвољено. /.../
Однос деце и поста
Децу треба припремати од најранијег узраста, да би научили како треба постити и да им то уђе у навику. Сигурно да децу до 5 година не треба "оптерећивати" строгим постом као ми одрасли, важно је да тога јутра кад ће се причестити ништа не једу, и могу се причешћивати на свакој Литургији. Како више сазревају и буду старији треба их полако учити да посте на води. Правила посебног нема, али у свакој истинској хришћанској породици то питање се решава веома лако: посте родитељи, посте и деца.
Нема потребе да се пости за своју децу. Док су мали требају полако да се уче, а касније ће врло лако сами постити без поговора.
Нема потребе да се пости за своју децу. Док су мали требају полако да се уче, а касније ће врло лако сами постити без поговора.
Свети Јефрем Сирин о посту
Заволи сиромаштво Христово како би тамо богат постао Божанством Христовим. Заволи пост најдивнији - дјело веома поштовано и богоугодно. Пост је кочија што узноси на небо. Пост рађа пророке, законодавцима мудрост даје. Пост је души одбрана добра, тијелу поуздани сустанар. Пост је оружје одважнима, школа подвижницима. Пост одбија искушења, он блиста на подвигу побожном.
СВЕТОСАВСКА ШКОЛА - Најава
Српски сабор Двери под покровитељством Српске православне Црквене општине у Улму, 28. фебруара (недеља) 2010. године с почетком у 12:00 сати организује трибину на тему:
„ИСКУСТВО ПАСТИРСКОГ РАДА У ДИЈАСПОРИ
КРОЗ ТРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ“
КРОЗ ТРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ“
Предавач ће бити свештеник из Штутгарта, протонамесник Слободан Миљевић, старешина храма Сабора Срба Светих у Штутгарту
Оваква врста трибина у Улму се организује по трећи пут.
Позивамо вас да у што већем броју узмете учешће на овом предавању, јер смо дубоко уверени да вас интересује са каквим искуствима и изазовима се свештеник Миљевић сусретао да обједини вернике Српске Православне Цркве у покрајини Баден-Виртенберг, у којој захваљујући њему наша Црква у свом власништву има три храма: Штутгарт, Улм и Гепинген. Трибина ће се одржати у црквеној сали при нашем храму у Улму.
ДОБРО ДОШЛИ!
Недеља друга поста - Пачиста
И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се сместе; И казиваше им реч. И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица. И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће где он бејаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
Синодик који се чита у Недељу Православља (из 843. године)
Годишње Богу дужно благодарење, у дан у који смо добили опет Божију Цркву са потврдом догмата православља и са пропашћу злобнога злославља.
Следећи пророчки изрекама, идући за апостолским поукама и следујући за Јеванђелским повестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели да се "обнављају острва Богу" (Ис. 41,1), подразумевајући (под тим) Цркве из незнабожаца. А Цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа (= мноштво) православних, који су у њима, и песме и славословља којима они служе Богу.
Недеља Православља - прва недеља Часног поста
У овај дан слави се спомен васпостављања поштовања икона - 843. године, за време царице Теодоре, и патријарха Методија, после дугог гоњења икона - у 8. и 9. веку, - и зато се ова недеља и зове Недељом православља, тј. Недељом праве вере. Како је све то било изложено је у Синаксару ове недеље. А у овај дан, помиње се и чудо са царем Теофилом, гонитељем икона, којем су опроштени греси, пошто се Црква молила за њега а он се по том покајао. Исто тако, после часова, а пре Литургије, или -пред крај богослужења, обавља - у овај дан, у саборном храму - надлежни архијереј тзв. Чин православља, тј. архипастир излази на средину цркве са свештенослужитељима који износе иконе Спаситеља и Богородице, и полажу их на аналогије (налоње). Саставом својим, Чин је - иначе - молебно и благодарствено пјеније, а главна му је мисао - молба за очување мира у Цркви, и за обраћање заблуделих на пут истине.
Теодорова субота
Субота прве седмице Часног поста слави св.великомученика Теодора Тирона у спомен чудесног догађаја из IV века. Синаксар овога дана између осталог каже:" У овај дан у прву суботу поста, празнујемо необично чудо кољивом, св. и славног мученика Теодора Тирона. Када је Јулијан Одступник од Христа прешао у идолослужење, замисли да Хришћане некако тајно оскврни.
Света Литургија (на Теодорову суботу) у храму светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у Улму почиње у 10:00 сати.
Верници који желе да се причесте, неопходно је да дођу минимум пола сата пре почетка Свете Литургије, како би приступили Светој Тајни исповести. Они који не приступе Светој Тајни исповести, не могу се причестити! Света Тајна исповести почиње у 09:00 сати.
Из свештеничке канцеларије
Порекло Пређеосвећене Литургије - Николај Успенски
У светлости научних података тог времена питање о пореклу ове литургије је било тешко решиво, чак и на плану хипотеза, зато што најранија сведочанства о постојању те литургије датирају с почетка VII века. Једно од тих сведочанстава се налази у Пасхалној хроници, где се каже да се "те године, при цариградском Патријарху Сергију, од прве недеље поста, четвртог индикта (615. год.) почело певати да се уздигне у време преношења Пређеосвећених Дарова из скевофилакиона на престо, после јерејевих речи "по дару Христа Твога", народ одмах почиње "Сада силе небеске са нама невидљиво служе. Ево улази Цар славе, ево већ принесена тајанствена Жртва долази.
Пост - промjена философије живота
Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније.
Прва недеља Великог поста
Зове се, она, и Чиста, јер се за време ње - у песмама и молитвама - чује вапај душе која се каје, чисти, оплакује своје грехе. Тим „стихотворенијима", Црква учи верне да се одрекну греха у који су пали, и да не изгубе рај - неуздржљивошћу Прародитеља, него - да самопрегором уздржавања доћу до спасења и вечног живота. Даље, у Служби ове седмице, препоручују се пост, молитва, сузе, покајање, духовни подвизи, чишћење тела и душе, одрицање од греха и страсти, и присвајање врлине бдења, - све: да бисмо се достојно поклонили крсту, и духовно прославили Христово васкрсење. За време овога дела Поста, молитве су дуже и свечаније, а читању је дато више места него појању. Дужину молитава ове седмице још више повећава Велики канон Св. Андреје Критског, на повечерју прва четири дана Поста. У овој, као и у последњој седмици, пост је знатно пооштрен, на тај начин што се прва два дана поста, а по могућству - и четири дана, ништа не једе.
Велики пост
Морамо поставити једно питање: Како ми Христово учење о Великом посту примјењујемо у нашем животу? Какав је стварни а не само номинални утицај Великог поста на наш живот? Садашњи живот се сасвим разликује од живота којим су људи живјели онда када су стваране и установљене ове службе, химне, канони и прописи. Живјело се тада у релативно малим, углавном сеоским заједницама у једном органски православном свијету. Ритам човјековог живота уобличавала је Црква.
Сретење Господње
Код Хришћана, Сретење Господње се слави 40. дан од Божића. Свето Писмо каже како четрдесети дан после Рођења Христовог донесе Пресвета Дјева свог Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно, ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја.
Недеља праштања
Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива „Недељом праштања". На тај дан у црквама се читају Христове речи: „ Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења". Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и ми - мирећи се једни са другима - улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота.
Обавештење за вернике
Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, обавештавају се сви верници наше црквене општине и парохије да успомену на светог Симоеона Богопримца, који ове године пада у уторак, прве недеље Васкршњег поста, а који тога дана обележавају своју крсну славу, да исту прослављају, уместo 16. фебруара, у суботу 13. фебруара 2010. године.
Такође вас обавештавамо да се богослужење на празник Сретења Господњег, уместо 15 фебруара (понедељак), преноси у недељу 14. фебруара 2010. године, када се прославља и празник светога мученика Трифуна..
Ит свештеничке канцеларије
Света Три Јерарха
У време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи. По једнима је то био Свети Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског. Насупрот њему, био је Свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија.Света заупокојена Литургија у Улму - Најава
У храму светих бесребреника и чудотораца Козме и Дамјана у Улму, поводом задушница, које падају 06. фебруара текуће године, служиће се Света заупокојена Литургија с почетком у 10:00 сати, а после Литургије заједнички парастос.
Неопходно је у цркву донети: кувано жито (кољиво), црно вино и списак имена преминулих.
Неопходно је у цркву донети: кувано жито (кољиво), црно вино и списак имена преминулих.